Основна школа "Јован Поповић" Крушевац

Ученички парламент

У школи „Јован Поповић“  Ученички парламент је формиран школске 2010/11. године.

Ове школске године Ученички парламент чинe 16 ученика седмог и осмог разреда. Свака одељењска заједница бира по два своја представника за парламент, а сваки ученик има право да се кандидује за представника у парламенту.

Координатор ученичког парламента је психолог школе Јелена Николић, а заменик је педагог школе Јелена Павловић.

Ученички парламент  бира председника и два члана који ће учествовати у раду Школског одбора. Ученички парламент даје предлоге за правила понашања у школи, за мере безбедности, даје мишљење о школском програму, годишњем плану рада, предлаже начин уређивања школског простора, даје мишљење о избору уџбеника, разматра односе и сарадњу ученика и наставника, учествује у самовредновању рада школе, школском развојном планирању и друго.

Ученички парламент је законом загарантована формална институција, која ученицима омогућава демократски начин удруживања ради заступања интереса свих ученика у школи, као и учешће ученика у доношењу одлука које се њих непосредно тичу.

Добробити организовања Ученичког парламента

За ученике:
* остваривање права гарантованих међународним и националним документима;
* прихватање права и одговорности;
* уважавање личности ученика;
* свестран развој ученика;
* искуство тимског рада;
* учење о различитости и недискриминаторном понашању;
* јасна и благовремена информисаност свих ученика;
* могућност утицања на одлуке битне за ученике и
* квалитет сарадње између ученика и наставника.

За школу и наставнике:
* боља сарадња и комуникација са ученицима;
* упознавање са жељама и потребама ученика;
* смањивање одговорности и подела обавеза;
* задовољство доношењем одлука без присиле;
* смањивање времена које се троши на увођење реда и дисциплине у свакодневном раду и
* лакша адптација на промене.

За родитеље:
* о
дговорна деца која су свесна својих могућности и спремнија за бољу комуникацију;
* лакше идентификовање потреба свих;
* мањи број конфликтних ситуација које настају услед незадовољства школским животом између родитеља и деце;
* примена научених вештина (прихватање различитих мишљења, толерантност…);
* у породичном животу кроз обострано учење и контакт и
* активно укључивање у школски процес.